DA POŽELIM JAKO…..JAKO

Gledam danas jedan oblak
Dok me grli blagi sumrak
Velik, lep I sav beo
Plavog neba on je deo.

Vazdušast je …mio, drag
Po ivici obrubljen je
Zlatnim suncem što se sprema
Na počinak da sad krene
Pa I oblak sobom vodi
Odmor će mu baš da godi.

Kad bih smela da se popnem
Na taj oblak lepi beli
Da utonem u mekotu
Dok mi sunce zlatom maše
Pa da vidim svu lepotu
Odozgore sa oblaka
Svu lepotu I golgotu.
Da poželim jako….jako
Da sveg lošeg sad nestane
I da halje lepog, blagog
Nasmejanog I ljubavnog
Sva straota sveta ovog
Preobuče mesto rita
Dok po zemlji hoda….skita.

Smem ja luda da se popnem
Al’…… ne mogu
Ptica nisam, vetar nisam
Ali ipak nešto mogu
Da to želim jako……jako….
Evo…vidi….baš ovako…..
To se srce moje malo
Na taj oblak uspentralo

KO ZNA......

Život nije fer
Jednostavno...nije fer
I niko ne zna zašto i zbog čega
U ime čega nekoga gazi
U ime čega nekoga mazi
U ime čega surovost pruža
I bol i patnju
Kad može ljubav.
Zar nije lakše lepo dati
Nego muku da čovek se pati.
Zar nije lakše, pa majkumu i lepše
Osmehe bacati kao konfete
Nego suze da lete
K’o ranjene ptice na duše da slete.

Reći će vernici Bog je tako hteo
Zar plač deteta?
Zar jauk majke?
Zar neko želi da deca pate?
Zar neko želi dušice ranjave?
Ko je taj ko kosu nosi
Koseći andjele male?
Po celom svetu padaju glave
U ime čije pohlepe i slave?
Čovek.....

Reći će neko....sudbina
A ja opet pitam
Ko je to ili taj što želi plač deteta?
Ko može to da sluša
I tako milijardu puta
Na ovom svetu
Ko to sa zlom luta?
Čovek......

I ko to odredjuje i zašto
Ko će da plače
A ko grohotom da se smeje
Ajd’ neka kaže onaj ko zna
Na ova pitanja odgovor da da.
Čovek......

PS Samo neka razmišljanja...pomisliš jedno i dodješ do drugog....onako...došlo mi.....nisam vernik i ne hulim na Boga....zato ne napadajte me, ali verujem u ljude....mada mi sve teže ide....iako se zaista trudim

BLIZU PEDESETE

BLIZU PEDESETE


U pedestima se najlepše veruje
mnogo toga znaš
još više umeš da osećaš
a vala i srce umeš da sačuvaš.

U pedesetima se najlepše živi
Razuma imaš taman za kontrolu
Reči si do sad naučio baš dosta
Osećaš vreme i važnost onoga „sada“
E, to te spasi vala od mnogo jada.
I znaš da ceniš I reč I osmeh
I suzu da pustiš čak I bez stida
Osećaj svoj da kažeš bez srama
Jer život jeste samo jedna drama
I glupo je provesti ga pod velom blama.

U pedesetima se najlepše sanja
jer si svestan svakog davanja
i da sve ima cenu svoju
svejedno da l' tvoju il' moju.

Eh, ja imam blizu pedeset
I cena moja je samo moja
Da l’ visoka il’ niska odlučujem ja
I koliko ću da platim
ili ću da patim.

Koliko košta jedno srce?
Moje ....mnogo....al' je pazareno
A svako drugi nek na srce svoje
Zalepi cenu kao ja na moje.




PS jedino na snu ne stoji etiketa sa cenomzato slobodno sanjajmo

ZAŠTO PIŠEM?

Zašto pišem?
Da ti kažem volim te
Eto…..zato žvrljam
Po ovoj tastaturi
I pišem reči osećaj što ih tka
Ali samo kada nisi tu….
I zato što nisi tu
Ove reči nekako dodju
Na mestu gde trebamo da budemo mi
Reči umesto nas……..teško
Postaje sve teže kako godine idu
Sve je sve teže....ali ne i ljubav
Ona je za divno čudo sve lakša,
samo ušeta medju nas
i drugačija je.....
ha, zamisli....ne mogu da nadjem reč

Zašto pišem?
Valjda da kažem trebaš mi
Nekako kraća dodje moja samoća
U svim tvojim samoćama
te reči možda odzvanjaju
Pa......dodje malo lakše
Ma ko će to znati
Zašto ova luda glava piše
Valjda da kažem nedostaješ mi
Bože…….gluposti u rečima
Kao da ti ne znaš
I bez reči…..razumeš
naučismo za sve ove godine
kako se kaže....volim te

NE BUDI ME

Mmmmmmm
Pusti me da spavam
Ne budi me sada
Pokri me zagrljajem svojim
Mmmmm.....tako....
Pusti da odsanjam
Samo još malo
Dok još miriše san
Što čula pali ...
osećam drhtaj u sebi.....
grizem usnu u sebi
dodir....ruke....ti....
kao stabljika
uvijam se oko tebe
vrisak mi zaledjen
na usnama stoji
probudiću se ako vrisnem
zato gutam glas ....i tebe
u sebi......tiho, da čujem samo ja
kolaju vreli talasi
i more moje vri
gladna sam i ne znam kud ću pre
da ruke nahranim i usne okvasim
strašću.....što juri ti po telu
i ti po mome šaraš....pišeš
želju i.....
pusti me da sanjam
ne budi me....
samo budi tu.....
da te vidim kada se probudim....


PS eh.....snovi ....

REČI KOJE NE POSTOJE

Dosta toga za šta rekoh “nikad”
Uradih nekad,
jer...čovek sam samo

Sve što je “uvek”
I sve što je “zauvek”
Usled napada vremena
Sujete ili života bremena
Pretrpi dovoljno promena
Da više nije to što smo hteli
Pa postane nešto
Što poželimo da bude
Samo po nekad ili nikad.

Sve što je “savršeno”
To je I svršeno
Jer od savršenstva
Vodi put samo na dole.

Eto, te reči ne postoje
Ali su zvučne, imaju boje
Dodju mu ko papir za pakovanje
Te ih ljudi koriste da upakuju
svoje maleno davanje.
Kad skineš omot……
ostaje samo "možda" .....

SVAKO IMA SRCA DVA

Sanjam ja prijatelju
Sanjam.....
Ali sam i budna
ipak su ovo vremena čudna
i godine su čudne
tobogan im ravan nije
čas si gore, čas si dole.
Il’ od tuge ječiš.
Suzu skriješ negde na dnu srca
Da ne vidi niko kako grca.
Zvezde kačiš na tudja nebesa
Osmehom se lečiš od čudesa
Reči nižeš k’o dukat djerdane
Dodju misli lake I vedrane.
Krug u krugu
I život u krugu
Malo stenješ a malo se smeješ
Onda pevaš, po malo I veneš
Ali duša zna da snije
Jer da tako nije
Prestalo bi ovo moje
Srculence da bije.
Zato čovek ima srca dva
Jedno za tugu
Drugo za radost
Jer previše bi toga bilo
Za samo jedno srce milo.

Otkud meni dva srca?
Imam jedno, malo, sitno
Rek’o doktor nije bitno
Što je sitno
E, to sitno tugu želi
Ono krupno radost deli.

Kad razmislim malo bolje
imam puno ja srdaca
za svakoga jedno malo
u košaru sve je stalo
košara se duša zove
samo paz'te mili moji
krta jesu ta srdašca
ali greju k'o sunašca

Svi mi nosimo beleg makar po jedne neostvarene želje

DA SAM AL' NISAM

Da sam pevačica
pevala bih i pare zgrnula
Da sam prodavačica
ljude bih posmatrala
Da sam vidarka
u redu bi ti meni čekao
Ovako sa pesmom
malo ludila mog izadje
i put svoj nadje
al' mi opet nova tura
u glavu i srce svrne
to pesnik puni svoje ludo grne

Da sam ali nisam

Da sam odžačar
dimnjake bi svetom džarao
da sam opančar
na lepim nogama bih oči odmarao

Da sam zidar
samo bih mostove zidao
da sam vidar
poljupcima bih tvoje uzdahe vidao

Ovako sa pesmom
lečim svoje ludilo
iako i sam ludim često
ne odustajem lako.. .makar me to ubilo

SUJETA

Čija je sujeta veća?

Da l’ tvoja što rečima strast seje

Da se ne zna kojoj reči tvoje hrle

Da l’ moja…..što k’o ruke u tišini grle.

Čija je sujeta veća?

Da l’ tvoja što rečima šara

Sa mnom ne progovara

Il’ moja što o svemu govori sve

A opet ne znaš šta snašlo te.

Čija je sujeta veća?

Da l’ tvoja što ne plaši se

da jurne silovito I javno

I bez pitanja osudu šalje

Il’ moja što pitanja postavlja

Ali se plaši da ide dalje.

Čija je sujeta veća?

Tvoja što rečima vrelim žari srca svih dama

Il’ moja što nekako

Skrivena više voli da sanja.

Čija je sujeta veća?

Da l’ moja što želi da zna

Sigurnost voli

Al’ po nekad realom zbori

Il’ tvoja plamena

Što stihom samo gori.

I ko kome ovde dušu pije?

I ko je ovde budan a ko snije?

Ti što igru voliš jer reči ti radja

Il’ ja što mi je tiha reč sladja.

JUTROŠNJA MISAO

mmm….kao ove jutrošnje ruže

Još uvek snene

Koje sam boje ja

Koje si boje ti?

Jutrošnja misao

Neka ti bude

Dok me budeš udisao.

mmm...... koji sam slap ja

A koji ti?

Jutrošnja misao

Neka ti bude

Dok na mene budeš mirisao.

mmm......da li si to ti oko mene

Ili ja oko tebe?

Jutrošnja misao

Neka ti bude

Dok budeš disao....

i mislima po meni pisao

Virtuelnoj

Mrzim ove svoje ruke
koje kao da su utrnule
pa ne mogu da te stignu
da te stegnu i zagrle

mrzim svoje gladne usne
i zarivam u njih zube
što ne mogu da te ljube
kad me žedj zapljusne

Dok mi tuga dušu cepi
i od želje srce bridi
mrzim ovaj ekran slepi
što ne mogu da te vidim

STRAST

Kad grudi mi samo dotakneš nežno
Ko krilom ptice dahom ih ljubiš
Juriš mi neki telom protutnji
Zategne svaki mišić se u meni
To plam me žeže i grlo steže
To ljubav pušta svoje vreže.

Rukom mi gladiš gladna bedra
I kao da duvaš u moja jedra
Zaplovim morem
I talasi strasti
Gutaju uzdah
U vlasti sam slasti.

I misli nemam
Samo telo gori
To telo moje vapajem zbori
I telom tvojim ista vatra juri
To ati jure, ka meni žure
Odzvanjaju daljinom
Naša bespuća ograničena blizinom.

Kad jurneš u mene
Pohotno a nežno
Propnem se kao ždrebica
To strast moja kao jarebica
Iz žbunja od tela
U slobodu beži
I mir i spokoj u telu mi sad leži

PS Nedostaješ mi...