ŠUMSKO SRCE

ŠUMSKO SRCE

Jednom....u životu pre ovoga, sklonih se za vreme jedne oluje u šumu. Volela sam tu šumu i pre....topla, meka, sigurna.....i ne, nisam se plašila da budem u njoj. Prepuna drveća....lepa šuma. Osećala sam prosto da i ona voli mene..Moje lišće i njeno lišće nekako se razumelo.Onda kada je naišla oluja, magla gusta kao testo...ne vidim, ne znam put...samo osećam veliki strah,sakrih se u tu šumu.....medju drveće na jedno sigurno mestašce u samom srcu šume. Tu je bilo tiho i mirno....samo šumsko srce i ja. Oluja se smirivala i u meni i oko mene. Čitalo je lišće moje reči ispisane mislima....čitalo i ćutalo....čuvalo me je. Samo bi ponekad onako zašuštalo....prosto mi je govorilo svojim rečima., ispravljalo moje misli.....pokazivalo put. Znaš li da je list kao reč? Jeste.....svaki list je drugačiji, ima svoju boju, one žilice su različite, pa oblik, veličina....vidiš dva lista i misliš isti su...a nisu..tako je i sa rečima.

Oluja je prošla....izašla sam iz šume...nebo je drugačije, i vazduh drugačije miriše....strah je ustupio mesto snazi.

Volim moju šumu....i njeno lišće.....znam da i ona voli mene. Blizu mi je.... Prošetam svaki dan, ostavim misli da ih lišće pročita.....ali ne idem na ono svoje mestašće.....šumsko srce je naučilo na svoj mir i tišinu....a ja sam sve samo ne mirna.....i pravim buku...