NE STEŽI DLAN

Ne steži dlan
jer izmigoljiću ti se izmedju prstiju
rasuti u milion beznačajnih kapi
Kako ćemo bez sna dok šušti dvorište
i reka dok teče
i život peče?
I ko će onda dušu da ti voli
i ko će onda strasno da te ljubi
i ko će mene da zagrli....znaš..onako
i ko će da trpi narav kiše svakako
i s kim ćeš kafu da piješ?
i..........voli me baš ovako
znam....znam da nije lako
ali.......
poštuj prirodu kiše
i pusti je da slobodno diše
davno dala ti je sve svoje
da bude tvoje
zato samo voli kišu
i pusti duše neka nam dišu

Vidiš?
eno ih naše duše
grle se kroz kišu.....

PS Ovo je priča o neminovnom menjaju.....svi zrimo i pri tom se u hodu usaglašavamo....iako sa nekim provedete mnogo života zajedno.....ponekad, moram reći ....nekad mora on reći.....napomenuti....jer život nas zateže....nije potrebno da i jedno drugo stežemo