Čežnja

Noć punog meseca
a praznog srca

ULICA NEBA

Zamisli da si oblak.
Ja biram.... beli i maleni
a ti zamisli za sebe oblak veliki
a može i srednji
plavi ili crni, crveni ili zeleni
ma kod nas su oblaci
u svim bojama dozvoljeni.

I ploveć tako ulicom neba
pozdravljaš druge oblake bele
oblici razni šetaju skupa
u svakom oblakasto srce lupa.

Gle....vidi onog kako je smešan
bucmast i roze
a vidi što onaj pravi poze
a ovaj.......hahahaha
napio se soka od loze.

Zamisli sada
nebo što se smeje
na njemu oblake nasmešene
jedan si ti
drugi sam ja....
znam da ti je bitno vreme
ali...samo sekund-dva
ma važno je da ovaj dan
sa osmehom krene.

ČUVAJ ME

Čuvaj me u snu
i kada budem na dnu
kad klone mi glava
izadji iz sna
i daj mi snage
uzdigni me sa dna.
Kad strah me slomi
podigni moje grane
nežno
i misli pritom
na ono što rekoh
da me ne slomiš još više
jer tada se teško diše

I ne beži tad
ne plaši se
izdrži
jer i to sam ja
polomljena grana
iz tvoga sna

IGRAČKA

Veruj rečima mojim,
a sad im ne veruj jer ih
eto, samo tako pišem
u trku...onako
ali veruj srcu mome
jer srce nije u pesmi
osećanja u nama to slažu reči
ali reči nisu važne
zapitaj se
šta je pesnik rekao
šta nije rekao
šta je hteo da kaže
a prećutao je
šta nije hteo da kaže
a rekao je da zabašuri
i na kraju
ko je te reči napisao
Zaista, ko ih je napisao?

Igra je važna...pesnikova igra
da bi se igrao mora da ima igračku
pitanje mi se samo nameće?

JOŠ JEDAN...

Još jedan prodje dan

U nerazumevanju reči

Da li se to reči ne razumeju

Ili ljudi koji ih pišu?

Još jedan prodje dan

I legoh sa ranom novom

Još jedna…..

Plače mi se…..

JUČE.....I DANAS.....

ČUJEŠ LI?

Veruj pesmama mojim
jer njima život kola
stih što te budi u jutra rana
i što te prati preko dana.

Veruj rečima mojim
jer ja sam svoja reč.
Al' veruj i srcu mome
kad ne može ih reć'.

Ućuti....čuješ li misli moje
to srce priča želje svoje
veruj tom srcu dok reči redja
srcem svojim osluškuj
ne okreći mom ledja.

Ne....ne mogu mu reči preći u stih
al' možeš čuti kako ti zbore
kako tiho reči žubore
kao slap vode....
i kuda onda reči vode?
hajde.... ućuti i slušaj
Čuješ li?....

ČEKAJUĆI

Kako dan može da bude lep
kada nešto čekam
a ne znam zapravo ni šta
pa mi onako ...
ma prosto treperim u osmehu
čekajući......
ćuteći i ne govoreći nikom
jer zapravo ne znam ni šta bih rekla
i...to ćutanje je nekako slatko
a vreme baš i ne klizi tako glatko
sve nešto zapinje taj sat stari
za otkucaje svoje on baš mnogo i ne mari
i kada dan postaje mat
svetlo se pali, dolaze reči
i čujem njegovih koraka bat

GOVOR

Ljudi su različiti

Ima ih pričalica

Što usta ne zatvaraju

I bez veze trabunjaju

I svašta pitaju

I istovremeno odgovaraju.

Ima ćutalica

Što i kad treba da kažu oni ne kažu

No samo mudruju i očekuju

Da svi razumeju njihove misli

E, oni niti pitaju niti odgovaraju

Jer potrebe za tim nemaju.

Ima onih koji ne govore

Jer vole neizvesnost što oko njih leti

Pa ne otkrivaju misli svoje

Niti pitaju jer s odgovorom nestaje

Titraj naslade neizvesne im prestaje.

A ima i onih koji pričaju

Kad imaju šta reći

Pitaju kada žele da znaju

Odgovaraju svima koji pitaju

Ali umeju njihove misli

I da ćute a vala i da skitaju.

.....

Samo me zagrli čvrsto
onako kako umeš
verujem samo zagrljaju tvome......

ONO ŠTO NISAM REKLA

Nisam ti rekla da.....

Volim te nežno, tiho

Kao kiša se slivam po tebi

Zamisli kišu....laganu

e....to sam ja.....

svuda oko tebe....

Volim te....

Kao kad duša dušu ljubi

Skoro neosetno

Zamisli poljubac......oseti

e......to sam ja

svuda oko tebe.

Volim te....

Kao vetar u polju

Što stalno duva

Uvek je oko tebe

To vetar dušom svojom vetrovitom

Ljubi ti dušu, misao i oko

Samo ga osećaš

I srce ti takne

Poljupcem lakim

Zamisli vetar.....duva

e......to sam ja

svuda oko tebe

JEDINO

Jedino ti možeš vratiti

Ljubavlju svojom

Osmeh mi na lice

Samo treba da me zagrliš

Ne....ne moraš pričati

Samo......se osmehni

Ili me poljubi

Ili mi stegni ruku

I povedi me.....

Molim te......

Jedino ti možeš

umiriti ove nemire

Ako hoćeš......

RECI

Celoga dan provlačiš

mi se kroz misli

Razmišljam

O tebi....o sebi

Da li se ljutiš

Na reči moje žustre

Da li su trebale biti mekše

Da li su trebale više reći

Da li su te povredile

Brinem......i.....

Želim da utonem u tvoje reči

Morala sam tako

Ili nikako

Moram znati da reči su istina

Moram imati jasnu sliku

Da gledam napred

Moram ......

Ići ću za tobom.....

I ne.... nisam luda

Ali moram znati kuda

Tako želim da utonem u tvoje reči

Reci nešto.......onako kako ti umeš

bar da se ne ljutiš....

Ili me samo zagrli.....

to bi bilo najbolje.

KAD OBALE PRIČAJU

Obale i jesu tako daleke

al' idu ipak jedna kraj druge

kao šine od pruge

kao boje duge

jedna kraj druge.

I tako one vekovima hode

Izmedju njih teku stare vode

Vetrovi im nose priče

To pričaju dve obale koje liče.

Svaka obala ima

Lepote svoje ali i tuge

Životom svojim žive

Obale razdvojene

Letom im ptice prenose priče

Pričaju obale dve

Veruj mi....obale ipak liče.

OBALE

Obale i jesu tako daleke
al' idu ipak jedna kraj druge
kao šine od pruge
kao boje duge
jedna kraj druge.

20 Angel Dimov - Ovo je prica o nama

KEMAL MONTENO - Duso moja

HVALA

Znam ja uspravno da hodam
samo me nekad stegne
i u jaram upregne
život i ljudi,
ljudi i ćudi.
I pisala jesam druže
i kad boli kao kad ne boli
samo pričala nisam
jer reč mi tada zadaje boli.
Da takva nisam
voleo me ne bi
ni ti ni bilo ko drugi....
ipak smo samo ljudi

Hvala od srca prijatelju na ovim prelepim stihovima....i naravno što si tu...uvek bilo da se smejem ili plačem do sada.....vidiš da znaš kad da me pustiš

Nemoj da džaba stariš
nauči se da tugu prevariš

Nasmej se kad te pritisne
da od muke presvisne

Pa joj na to pesmu dodaj
i svetom uspravno hodaj

kao i svaka srećna žena
kojoj je sreća od rodjenja namenjena

TIHA SAM

Ceo dan sam sva tiha....
nekako setna....
valjda od ove kiše
što po nebu piše
a i nisam spavala
cele noći od ledja
u bol se izvijaju
lukovi vedja.
Ne volim jesen
jer nosi neku tegobu,
umor neki što ime nema
pa kao da telo mi drema
uspavano.....tiho je.
I misao mi je spora
doduše, to je i od bora
nekako mi je teško
a nemam razlog
samo....eto tako
a opet....nije lako

I duša mi nekako treperi
onako tiho.....u sebi
da ne vidi niko
kao ovaj glas što peva
i tugu vuče lagano
u treptaju utkano
to čežja peva.....
htela bih kući.....


PS Pisano u vreme sopstvene tišine.... (19.10.)

PTICA U MENI

Ćutim…

Ne prija mi govor

Ni glasovi ljudski

Tiha sam…..u sebi

Kao noć.....kao reka

Klizim preko svojih reči

Ispisanih….objavljenih,

Nerečenih ….neobjavljenih

Delovi mene….u meni I van mene

I mrak se spušta…

kao šalom obavija dušu

Sve gušći I tamniji

Sve topliji

Što više ćutim.

Tiho.....razgovaramo nas dve

U sopstvenoj samoći

To tišina priča

I čujem lepet krila

Ptice u duši

Umorna je

A želja je tera da izleti

I u reči sleti

Strah joj se upleo

Oko nogu kao kučina

A duša joj iako ptičja kao pučina

Široka .....duboka.....

Tesno joj je u meni

Ipak ćuti u sopstvenoj seni

Strpljivo čeka

Valjda ova tišina

Neće biti doveka.

Tvoje oči

predamnom tvoje oči
tvoju dušu svlače
i ja znam kad si srećna
i kad ti se plače

predamnom tvoje oči
tvoje srce otvaraju
i ja znam stvari koje te uzdižu
a koje obaraju


i zato nemoj nikad da žmuriš
dok te gledam
jer kako ću onda znati
kad da te pustim
kad da te nedam

DANAS....

Danas......sam sama
trebalo bi da sam naviknuta
za sve ove decenije
i jesam.....ali.....danas boli jako
i......samo da si tu....
u ovakvom danu mnogo mi je lakše
prečesta čekanja ....

Evo ga.......dolazi opet
u pramenovima
kao magla......
i žeže.......
Misao mi gori
postaje pepeo...
U stihove ga stavljam
To se ljubav naša javlja
kao staro drvo
u hlad krošnje da sednem
da imam gde da se dednem
bar u stihovima ovim.

Znam.....sad ćeš zvati
da vidiš kako sam
Dobro sam.......eto to ću reći
jer druge ti sada ne trebaju reči.

PS I.......sretna sam......što te imam

SAMO.....

SAMO…….

Samo dodji……lezi kraj mene
Da u telo mir mi legne
Dodji I zagrli me
Onako kako volim
Kao svih godina do sad
Kad život me zaboli.

I ćuti….poljubi me u kosu
Zagrli me nežno
Da bol ne povrediš
A boli……znaš već kako

Samo dodji……lezi kraj mene
I bol će kao I uvek da svene
Jer samo je biljka
Što od ljubavi vene.


PS Ne, ne treba mi ništa…
Samo dodji….lezi kraj mene….
Znaš već kako......

ZAGRLJAJA VREŽA

Zagrljaj je dodir
što te jako veže
osećaj za drugog
što daleko seže
tako...eto, ljubav
pušta svoje vreže
do dragoga moga
da ga za me veže.
Tako eto ljubav
preko zagrljaja
osmeha i strasti
već mnogo leta
pušta duge vreže
i nas dvoje veže.

Zagrli me u letu

Od svojih trepavica
napravi nebeske mreže
jer ja sam lutalica
kome još misli beže

osmehom me svojim veži
jer imam boljku čestu
jer ja sam onaj koji teži
da uvek bude na drugom mestu

zagrli me tako strasno
da me za sebe vežeš
da osetim sasvim jasno
da moje srce
u svoje želje prežeš

zagrli me u letu
obuzdaj moje očajanje
jer samo će tako na svetu
biti jedna lutalica manje



p.s.još jedna pesma o zagrljajima jer zagrljaja nikad nije previše

ZAGRLI ME TAKO JAKO

Zagrli me tako jako
da ni jedan vetar
ne može nam ništa
ni jedna oluja
i ni jedna bura.

Zagrli me tako jako
znaš....onako...
nežno.....
rukama od ljubavi
srcem od želje
i pogledaj me...
skupi vedje
da snaga mi sa tebe predje

ŽELIM......

Želim.......

da nestanem u rukama tvojim....

I da se ponovo rodim....

Želim......da pridješ mi...onako..znaš,

S ledja dok radim nešto

i da zagrliš me....

Nema me......ne vidim se

Niz ledja mi teče sigurnost

Od grudi tvojih......i žar mi

Utrobu žari...kao kad raspe se vrelo

Grumenje....hitro se kotrljajući kroz telo...

Želim.....da me onako

šeretski pogledaš,

Iskosa i jedva primetno

klimneš glavom

I brzo se skrijemo.....brzo i slatko.....

Udaraju damari.....i srce je negde u dnu stomaka...

Želim....

Da peče svaki dah.......bez misli

Da telo samo govori

Želim…da pogled ti klizi

Niz moje telo……lagano….kao kap vode

Niz bradu pa medj grudi

Želim…..da poklope me ruke

Što verujem im već toliko dugo

Želim.....jutra.....i zore.....san

Što poprima odblik dodira i

Sanjivo stenje... tiho jer svi spavaju....

I želim.....zelenu boju borova

da vidim kroz uzdah......

Nedostaje mi sve.......još malo.......

DOBRO DOŠLA NAZAD

Inat je ono što je potrebno meni

Inat je ono što živom me čini

Inat je ono što nastaje

Kada sve drugo nestaje.

Inat je...

moje ja

Kad nestane mi snage

Kad ne osećam ništa

Osim da me nema.

Teram sebe do oštrice mača

Do granice bola, očaja i straha

Do ivice strme gde više ničeg nema

Do bezdana crnog što mirno drema.

Tad inat krene

Moje ja

Kad duša je siva kao pepeo

I srce kao skršena krila

Tad inat krene

Moje ja

Što razumom zbori

Tad inat krene

Moje ja

Što korbač drži

Inat prema sebi

Je moja moć da prvo preživim

A onda da naučim da živim

Životom dostojnim sebe.

Pogledam lik svoj u ogledalu

I kažem

Dobro došla nazad

ŠAPAT REKE

Gledam ovu moju reku

Kako mirno teče sama

Tek po neki čamac, eto,

Pravi društvo ovoj dami

I po neki mali vali

Od galeba rečnog dase

Zatalasa površ njenu

Tako glatku, tako drevnu.

Reka moja pričala je

Pa zapisah šapat njezin

Na papiru nekom malom

Poljubac je to sa valom.

Duša duši jednom reče:

Ljubav je kao reka

Tiha I snena

Lagano klizi ustaljenim putem

U koritu svome

Što vekovima stvara

To reka voli

a ne da razara.

Voli me tiho,

Kao reka.....

Osećaj nežan nek teče lagano

Dok svaka svojom putanjom plovi

Nek ljubav voli a ne da boli.

Reka sam ja

Reka si ti

I vode naše neka se glede

Dok korita svoja samo slede.

I vode naše neka se ljube

I nikad poljubac ne izgube.

PS Iako su ljudi dugo zajedno ne moraju postati jedno.....ne moraju da se poistovete do neprepoznavanja. Svako je osoba za sebe, originalna, neponovljiva.....dva unikata koja žive svoju ljubav.Zadržati unikatnost i teći sa nekim uporedo kroz život a voleti se je prava sreća pomešana sa malo pameti.

Zagrli me

Zagrli me tako snažno
kao što nisi dugo
da osetim da ti ništa drugo
sem nas nije važno

zagrli me tako strasno
da se osetim sigurnim
u ovim vremenimna burnim
kad je i voleti opasno

da ne pomislim na to
da ćeš jednom otići
jer samo me ti možeš
iznad očaja uzdići

ZAGRLI ME JAKO

Znam da misliš da nisi kao nekad
i da snaga ti na sve strane ne pršti
i čelo ti se mnogo češće mršti.
Znam i da misliš da ruke ti slabe
ali mili znaj, volim ih i takve
i oko ti volim, i srce čoveka.

Ma ni ja nisam kao nekad
Snaga mi curi….odlazi nekud
Vidiš I sam….
da nisam ona što snage ima
Za sve snove I ideje nove.
Moć trebam da skupim
Osmeh da podarim
A moći nemam….
Ne volim vreme kada osmeh mi je skup
Dodjoše sede I umor tela
Misli mi spore….odmor mi treba
Samo pitam se od čega…..
Odgovor je …od svega….

Život ostavlja tragove na nama
Saplićemo se o sopstvene brazde
Ispisane na duši
I kad imamo osećaj
Da sve počinje nekako da se ruši
Kad postane preteško
I tebi I meni
Veruj mi….lakše je kad smo zagrljeni.
Manje nas vetrovi biju
Grejemo jedno drugo
I vičemo iz glasa……beži tugo.
I ako sakupimo naše moći
Onda ćemo sigurno moći
Da pozovemo osmeh
I on će doći.

Zato…..hajde dodji,
Zagrli me jako…
Moj nemiru, moje blago
godine ne važe u ljubavi do veka
meni si lek
tebi sam lek
dovoljno za ceo vek.




PS Nekada se i snaga umori....
nekada se i snaga razboli...
sačekajmo da ozdravi...
sačekajmo da se odmori...

O sreći

Odkuda toliko draži
u lutanjima i snovima
i želja da se traži
ono što se već ima

Šta to čoveka pokreće
da visoko podignutih vedja
traži vrhove sreće
a svojoj okreće ledja

Pa da u trenucima sivim
kad u besmislu zaluta
sopstvenu sreću krivi
što mu je ledjima okrenuta

KAŽE MI MRAK

Kaže mi mrak….šššššš

Spavaj mila……nije još vreme

Zar?......zašto sam onda budna?

“Možda želiš nešto drugo osim sna?”

Pita mrak obučen u plavo nebo.

“Aha……želim”

Okrećem se i privlačim se tebi

Noseći i moje jastuče

Meškoljiš se u snu

Nameštajući se podsvesno

u poznati položaj

Da me zagrliš….onako kako ja to volim

Niz ledja mi teče toplota....

Od tebe do mene….put je kratak.

Leva ruka me zagrlila celu

I u njenom dlanu mirno drema desna dojka

Drugu ruku si ispružio

Da glavu spustim na nju.

Ležem na ruku i jastuče

Nemaštam se udobno,

Ušuškana sam….

Sigurna ledja a pogled slobodan

Ruka koja grli I drži me čvrsto...

Nestaju borovi u spokoju……

Zaspali su……

Budi uvek tu

Budi uvek tu
u mojim snovima
u mojim mislima
jer ide zima

Dobro je znati
da neko ima
da te prati
i da te svojom
toplinom prožima

Budi uvek tu
jer tvoj duh
nesalomivom snagom zrači
dobro je znati
da nekom nešto značiš
odmah si jači
i uek ćeš znati
u čijem srcu mesto ćeš naći
kad se život
na tebe naoblači

KAO DANAS....

Kao danas.....

misli moje što po nekad

samo zure

ne dotičući dan

ali....uvek su negde

svijene oko tebe

tražeći na tvojoj ruci san

dok lagano klizi

lelujajući dan.

I kada se sretnemo

Pogledom samo poljubim ti obraz

Pogledom samo poljubiš mi čelo

Tada dan počinje da liči na san.

A kada napokon

sretnu nam se tela

kada sve misli pobegnu

i ostane samo jedna vrela

E, tada dan postaje san

Vrhovima prstiju

mi dotaknemo dan

Dan uvijen u san.

U zeleni uzdah se pretvori

Lelujajući dan

u strast što ispisuje

jedva dočekani san

NA OBODU SNOVA

Kakva je ovo pesma?

Zar hoćeš strah da osetim?

Zar hoćeš da plačem?

Kakva je ovo pesma?

E pa plačem

Nemo u sebi

Jer nisam sama

I drhtim iznutra

Razapinje me tuga

I treba mi samoća

Kakva je ovo pesma?

Ti kao da čekaš da ja dodjem

Pa da odeš

I šta ću ja bez senke sad?

I ko će granice sna da mi čuva?

Ko će na obodu snova da dežura?

Jecaj mi stoji u grlu

Ne dam mu da izadje

Ali nadje put

Pkvarenjak stari

Da u stihu se nadje.

JEDAN OD NAČINA

Jedan od načina

Da napuniš dušu je…

Samo posmatraj…

Gledaj u reči ….

Ne….ne čitaj…..

Same će se one pročitati

Osećajem tvojim.

Gledaj….kao da gledaš osobu

I trudi se da živog čoveka vidiš

Jer…tu je

Nevidljiv….kao košuta

Iza grana skrivena….i tiha.

Gledaj……u reči što napisa ih čovek

Sa svom žuči što gorči iz reči njegovih

Sa svim strahom što beči se iz njega na te

Sa svom ljubavlju što reči dele

I lete kao ptice kad se sele

Od pisca do tebe

To pisac ti daje deo sebe

Gledaj …..u

Strasti što kolaju mu telom

I životnim mu vrelom

Dok voli

Dok boli

Dok rane svoje soli.

Gledaj…..

Šta čini sa svojim hirovima

Što služe da pisac se ne udavi

u sopstvenim virovima

Gledaj ….u

osmehe piščevog sveta

I misao što kao cvet cveta

Juri I žuri da svašta kaže

Pa ponekad I malo slaže

Ali…pisac je to

Mašta ga vija

I dok se umiva I dok pliva

Kroz život suri

Što svakog juri

I lik ćeš videti što daju mu reči

Lice i ruke, srce I dušu

Ma celog čoveka

Ma videćeš živog pisca

Pisca doveka…….

PS Ja napisah……znam da nije uzalud biti čovek

JA PRODALA…..

Ja prodala srce svoje……

Pazar nije u parama
već čoveku što ga kupi
ljubavlju ga svojom plaća
jako dugo....tries' leta.
Malo li je rode mili
za penziju živi bili.

Zato kažem da je srce
već prodato poodavno
jer se samo jednom daje
a moje je, eto dato.
Kupio ga osmesima
Lepom dušom, brižnom, dragom
To mu dodje rode mili
Kao vlasnik al’ baš prvi
Pa mu slatko, pa mu milo
I sve grli srce malo
A ono bi sve mu dalo.

Za ostale mnoge pute
što ga dadoh a i dajem
nekad su ga pregazili
nekad su mu ljubav dali
al' i dalje ide svuda
sa srcetom u rukama (znam da je neispravno )
ova seda glava luda.