PTICA U MENI

Ćutim…

Ne prija mi govor

Ni glasovi ljudski

Tiha sam…..u sebi

Kao noć.....kao reka

Klizim preko svojih reči

Ispisanih….objavljenih,

Nerečenih ….neobjavljenih

Delovi mene….u meni I van mene

I mrak se spušta…

kao šalom obavija dušu

Sve gušći I tamniji

Sve topliji

Što više ćutim.

Tiho.....razgovaramo nas dve

U sopstvenoj samoći

To tišina priča

I čujem lepet krila

Ptice u duši

Umorna je

A želja je tera da izleti

I u reči sleti

Strah joj se upleo

Oko nogu kao kučina

A duša joj iako ptičja kao pučina

Široka .....duboka.....

Tesno joj je u meni

Ipak ćuti u sopstvenoj seni

Strpljivo čeka

Valjda ova tišina

Neće biti doveka.