VREME ZA GLEDANJE

Možda se sretnemo jednog dana
U nekoj knjižari na uglu
I miris reči nam obavije čula
Te prepoznam tebe
Ti prepoznaš mene
U trenu se vidimo
U dušu zavirimo
I tu ostanemo.

Oduvek se znamo
To nam reči kažu
I ne, ne lažu
Samo…..
Moje više vole da ćute
Tišinom da slute.
Ne diraj tišinu.


Možda jednog dana
Dok neuki knjižar
Knjigama puni policu u ćošku
Možda, eto tada,
Ne znajući priču
O senkama reči
Što tišinom zbore
Ili tvojih žarkih
Što k’o oganj gore
Stavi jedno kraj drugog
Tebe I mene
Da dodirnu se reči
Udahnu duboko....
I dodje vreme
Vreme za gledanje

PS Za tihog pratioca kroz sve reči što ispisah. Inspirisano njegovom pesmom.
Pisana je za...... Nekome su dovoljne sopstvena samoća, samo njegove reči i inspiracija...nekome ne...


PS