TIHA SAM

Ceo dan sam sva tiha....
nekako setna....
valjda od ove kiše
što po nebu piše
a i nisam spavala
cele noći od ledja
u bol se izvijaju
lukovi vedja.
Ne volim jesen
jer nosi neku tegobu,
umor neki što ime nema
pa kao da telo mi drema
uspavano.....tiho je.
I misao mi je spora
doduše, to je i od bora
nekako mi je teško
a nemam razlog
samo....eto tako
a opet....nije lako

I duša mi nekako treperi
onako tiho.....u sebi
da ne vidi niko
kao ovaj glas što peva
i tugu vuče lagano
u treptaju utkano
to čežja peva.....
htela bih kući.....


PS Pisano u vreme sopstvene tišine.... (19.10.)